BAČKOTOPOLČANI „UMETNICI“ U PREŽIVLJAVANJU, SIROMAŠTVO U PORASTU

0
458

Život prosečne porodice u opštini Bačka Topola, koja mesečno, u proseku, na raspolaganju ima oko 45.000 dinara a najčešće minimalac od 23.000,00 dinara, graniči se, sa siromaštvom. Gotovo sve što se zaradi, potroši se na hranu i račune, a sve preko toga smatra se luksuzom. Za većinu odlazak u pozorište, izlasci, kupovina garderobe, obuće i putovanja postali su nezamislivi.

– To nije normalan život, potrošači jedva sastavljaju kraj s krajem, njihov standard je i dalje izuzetno nizak. Potrošačka korpa može da podmiri neke osnovne potrebe kada su u pitanju osnovne životne namirnice – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Bačkotopolčani su mišljenja , da to, što se danas, nažalost, bavimo temom koja se odnosi na puko preživljavanje, a ne na kvalitet života i šta nam je sve potrebno da bi se čovek ostvario kao društveno i socijalno biće koje ima potrebu i za drugim sadržajima osim odlaska u supermarket po hranu, slika i prilika, koliko privreda ove opštine vraća zaposlenima za uloženi rad. Stanje je nešto bolje u „nadgradnji“, koju čine društvene delatnosti ali i tu su „noge duže od gubera“.

. Evo šta pokazuje domaća statistika ukrštena sa podacima „Eurostata” – Agencija za statistiku EU.

Prosečna porodica u Bačkoj Topoli više od plovine mesečnog budžeta troši na hranu i bezalkoholna pića ( oko 60 odsto, u Srbiji 35 posto). Ovo je ogroman izdatak u poređenju sa domaćinstvima u zemljama EU koja na namirnice u proseku izdvajaju svega 19,4 odsto.. Poražavajuće je i kada vidimo šta danas pretežno kupujemo i koliko je svakom članu domaćinstva mesečno na raspolaganju. Statistika pokazuje da nam u proseku pripada po 61 evro, što je oko dva evra dnevno za sva tri obroka. Prema toj računici bačkotopolčani su „umetnici“ u preživljavanju jer ime za ručak doručak i večeru preostaje , dnevno, svega 1, 20 evra ili oko 150 dinara.

Prema ekonomskoj analizi potrošnja svežeg mesa je u prošloj godini iznosila oko 39 kilograma po stanovniku, što je izuzetno skromno u poređenju sa zemljama EU koje troše 65,5 kilograma u proseku. Slično je i sa mlekom – potrošnja u našoj zemlji dvostruko je manja u odnosu na prosek u Uniji. Zaostajemo i u kupovini voća i povrća.

Hleb i pecivo kao i živinsko meso su hrana koju više kupuju građani sa niskim primanjima. Njihova potrošnja prošle godine je porasla i to je pokazatelj što ukazuje da je i siromaštvo u porastu.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY